Bila jednom jedna žena koja je hodala stazama na planini i odjednom je osjetila peckanje na nogama. Kada je pogledala dole vidjela je zmiju na nogama i prije nego što je mogla da reaguje čula je kako zmija govori.
“Ja sam skoro umrla.”, rekala je zmija.”Nema hrane na ovim planinama i ja umirem od gladi danima. Molim te da me nosiš na drugu stranu planine? Djevojka odgovori:” Ne. “” Znam da si zmija i ti si vrlo opasna za mene, ako pokušam da te pokupim, ugrist’ ćeš me. ”
“Ja sam živo biće. Ne možeš me ostaviti da umrem. Ako mi ovaj put pomogneš postat’ ćeš moj najbolji prijatelj i ja ću te drugačije tretirati. ”
Djevojka je tada rekala: “Da li obećavaš da me nećeš ugristi?”, A zmija odgovori: “Da.” Podigla je zmiju i stavila je u kaput i krenula dalje.
Uskoro je osjetila oštar bol. Nije mogla vjerovati, ali zmija ju je ujela. Šokirana ovim potezom je plakala, “Kako si mogala to da mi uradiš?? Vjerovala sam ti”. Na ovo nezahvalna zmija odgovori:” ”Znala si šta sam ja kad si me pokupila. “, a onda skliznu daleko.
Poruka priče je da je svaki čin dobrote neće dovesti do toga da se na isti način vrati.
Izvor:http://www.narodnilijekovi.info
Nema komentara:
Objavi komentar